Ограничавање шец́ера пре друге године за боље здравље мозга: студија

Научници објашњавају да узимање врло мало шец́ера до друге године може да помогне за боље стање мозга деценијама касније.

Истраживање је анализирало утицај укидања коришћења шец́ера у Великој Британији, што је довело до брзог повец́ања његове количине у исхрани људи.

Они који су били деца током рационализације шец́ера имали су 23 одсто мањи ризик од деменције, показују резултати.

Студија не може да пружи дефинитивни доказ, али научници кажу да је здрава исхрана у сваком случају добра за мозак.

Ово није прва студија која сугерише да је првих 1.000 дана живота од кључне важности за будуц́е здравље људи.

У низу студија испитиван је „природни експеримент“ опоравка Велике Британије од Другог светског рата и краја штедње хране.

Када је завршено ограничено дељење шец́ера у септембру 1953. године, процењено је да је његова просечна потрошња скоро одмах отишла са око 41 грам дневно (10 коцкица шец́ера) на 80 грама (20 коцкица шец́ера).

Претходна истраживања су ово повезала са повец́ањем дијабетеса типа 2 и крвног притиска годинама касније.

Најновија студија обухватила је скоро 65.000 људи који су учествовали у пројекту UK BioBank.

У студији Хонгконшког универзитета науке и технологије у кинеском Гвангџоу, тврди се да је ограничење шец́ера до друге године повезано са 23 одсто нижим ризиком од деменције и дијагнозом болести две и по године касније.

„Наши налази указују да ограничавање шец́ера у најранијим фазама живота може да има трајне користи за здравље мозга“, рекао је истраживач Ђијажен Женг.

Подаци су објављени у часопису Neurology(Неуорологија).

Али Женг је додао да су „потребна даља истраживања“ како би се утврдио прави ефекат ограничавања шећера деци до друге године.

„Можда су на трагу нечега“, каже Рејчел Ричардсон из независне непрофитне мреже у Кокрејну која прикупља и сумира медицинска истраживања.

Али ово „не представља неоспорну везу“ између раног уноса шец́ера и деменције, указала је.

Проблем је што је немогуц́е знати колико је шец́ера свака од особа у студији заправо јела, већ само када су рођене у односу на рационисање шец́ера.

„Ови докази се односе на људе рођене четрдесетих и педесетих и зато је њихова применљивост на млађу децу данас ограничена - на пример, одбијања од дојења било је раније и то би могло да има велики утицај на рану исхрану беба и деце“, рекла је Ричардсон.

За Ијана Мејдмента, професора клиничке фармације на Универзитету Астон, налази из студија су занимљиви, али сматра да су потребни додатни докази.

Рекао је да повезивање „нечега што се догодило пре 80 година“ и пројектовање тога на здравље садашњих генерација мора да узме у обзир и „мноштво“ других фактора који би могли да имају утицај.

„Важно је приметити да је ово била опсервациона студија.

„То значи да може да идентификује везе исхране и ризика од деменције, али не може да докаже да конзумирање мање шец́ера директно спречава деменцију", каже Сара Родригес, докторка организације Алзхеимер'с Ресеарцх УК (Истраживање Алцхајмера у УК).

Здрава и уравнотежена исхрана један је од најбољих начина да пмогнете сопственом здрављу мозга и никада није касно да направите позитивне промене, додала је.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk