Како су Теразије у Београду добиле име, зашто то нема везе са вагом и шта каже Шапић

Хотел „Москва", Теразијска чесма, робна кућа „Београд" и важне палате које окружују Теразије, представљају симболе престонице Србије и некада Југославије.

Иако немају изглед трга, вековима су важна тачка окупљања у центру Београда, где се преплићу историја, култура и традиција.

Крајем јуна 2026. Теразије су преко ноћи добиле дуго најављивано изненађење градоначелника Александра Шапића - споменик у облику ваге, што је синоним за теразије.

Међутим, ова улица не носи име по справи за мерење.

Назив дугује периоду отоманске владавине, када је у 17. веку на месту данашњег хотела „Москва" био највећи резервоар за воду са кулом.

„Такви резервоари су називани теразијама“, пише на сајту Града Београда.

Када је нова скулптура осванула у центру Београда, насред кружног тока, неки стручњаци су критиковали ово решење, из безбедносних, али и културолошко-историјских разлога, а на друштвеним мрежама ређале су се шале и поруга на рачун градских власти.

На информативним сајтовима којима управљају градске службе, до данас није било спомена постављања нове скулптуре, иако годинама уназад обавештавају готово о свим вестима значајним за Београд.

'Не знам шта вам је спорно': градоначелник Шапић

Готово месец дана после постављања скулптуре, градоначелник Београда прокоментарисао је пројекат на конференцији за медије.

Идеја да се ова скулптура постави баш ту је замисао Града Београда, а градски пројектни биро је аутор цртежа, рекао је Шапић, одговарајући на питање ББЦ новинарке.

Каже да се пре годину дана градским властима јавила ДПЦ компанија, са којом Град има јавно-приватно партнерство, са жељом да „поклони 100.000 евра".

„У међувремену смо завршили радове на Теразијама и тражили смо шта бисмо могли да поставимо.

„Тада нам се родила идеја за скулптуром, предложили смо им ову идеју и они су се сагласили.

„Одлучио сам ја, сматрали смо да је та врста скулптура ту адекватна и да се уклопила", рекао је Шапић, подвлачећи да Град „ништа није коштала", јер је реч о поклону.

„Ми смо је ту поставили, не знам шта вам је спорно", додао је.

Шта каже историја?

Нови споменик на кружном току је доказ колико нестручни људи воде Београд, а немају ни ко да их посаветује, каже археолог Раде Милић из Центра за урбани развој.

„Неко ко се позива да је доктор наука не зна да Теразије нису добиле по вагама или кантарима које се користе на пијаци, већ по специфичном облику оријенталне архитектуре које је имало практичну функцију, као данас водоторњи.

„Тада је у Београду био сређен систем водовода и канализације, вода из великих цеви се распоређивала по домаћинствима управо преко тих теразија у облику кула“, каже Милић за ББЦ на српском.

Како су те куле изгледале може да се види данас у Истанбулу, а и облик Теразијске чесме, из 1860. године, донекле подсећа на торњеве, додаје.

Седам дана касније, из Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) у саопштењу су се запитали Шта је ово, наводећи да „скаредно решење" или „прерасли баштенски украс" није скулптура.

Постојање јавног конкурса или благовремена консултација са струком, поштедели би град ове промашене теме, додају.

И зато проблем није само естетски, већ институционални, културни и политички.

„У случају интервенције на Теразијама, не говоримо више о мањкавостима система, већ о његовом потпуном заобилажењу.

„Не постоји јавно доступан податак о томе на основу какве (не)стручне процене је овај предмет изабран, нити која институција је одобрила 'оплемењавање' свеже изведеног кружног тока у једном од најважнијих градских простора који се накнадно именује као 'скулптура' и 'симбол'", наводе из УЛУС-а.

Откако је градоначелник, Шапић и његови сарадници су као главно решење за саобраћајне гужве у престоници наложили прављење кружних токова.

Кружни ток на Теразијама изазвао је много коментара и критика.

На само 200, 300 метара даље од Теразија, на другом кружном току, недавно направљеном, постављен је часовник.

И тада су, као и сада, стручњаци за саобраћај критиковали такво решење, указујући да се на кружним токовима не постављају никакви предмети да не би одвлачили пажњу возачима.

Убрзо пошто је сат постављен, на друштвеним мрежама многи су указивали да је био неисправан.

Погледајте ранију објаву ББЦ-ја на српском о сату на кружном току:

Историјат имена Теразије

„Почетком 19. века Теразије постају стециште друштвеног живота Београда, као главна колска станица на улазу у Београд, на месту укрштања два најважнија друма - Крагујевачког и Смедеревског“, наводи се у тексту поводом изложбе градског Завода за заштиту споменика културе 2024.

Када је Влада Србије 2020. донела одлуку да Трг Теразије са околним улицама добије статус културно-историјске целине, на предлог истог овог Завода, истакнуто је да су једно од најстаријих и најпознатијих градских амбијената, важно и данас.

„Теразије“ се граде током 19. века, по налогу кнеза Милоша, чија је урбанистичка политика изричито налагала ширење Београдске вароши ван шанца принудним исељавањем српских трговаца из Савамале и парцелисањем простора који се протезао правцем од некадашње Стамбол капије на Тргу Републике ка данашњој Славији.

Уводећи воду у варош, Турци су, на одређеним растојањима зидали куле на које су водоводним цевима уздизали воду због бољег притиска.

Једна од тих кула била је на месту код данашње Теразијске чесме.

Због турског назива, цео крај од Старог и Новог Двора, у ком су данас седиште градских власти и Председништво, до близу Стамбол-капије назван је Теразије.

Нови споменик на Теразијама, чија цена још није објављена, представља „бруку и срамоту“, каже Милић.

„Служи да засени простоту и предлажем да га преместе на неку од пијаца, можда Ђерам или Кванташку“, закључује он.

Погледајте видео: Како се вози кроз кружни ток са семафором

Шале на мрежама: Споменик Лаву на Лиону, Нејмару на Неимару

На друштвеним мрежама, посебно на Иксу, пљуштале су шале због новитета на Теразијама.

Многи су се утркивали да предложе скулптуру/споменик који одговара називу краја у Београду у којем живе.

Погледајте неке од духовитих предлога:

Лион

Неимар

Бежанија

Мост 'Газела'

Коњарник

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk