Никад гори односи Велике Британије и Израела: Шта је узрок

Одлука британске владе да уведе санкције против илегалних израелских насеља на окупираној палестинској Западној обали, изазвала је бес у Израелу и контрамере у виду затварања конзулата Уједињеног Краљевства у источном Јерусалиму.

Министар спољних послова Ед Милибанд оптужио је израелску владу да затвара очи пред досељеницима који „етнички чисте“ Палестинце, на шта му је одговорио шеф израелске дипломатије Гидеон Сар, оптуживши га да шири „скандалозне лажи“.

Овај потез означава „почетак новог приступа“ британске владе израелско-палестинском сукобу, који „не само да позива на неправду и патњу, вец́ и делује“, рекао је Милибанд.

Британске санкције важиће за производе из израелских насеља на Западној обали, а под њима ће бити и појединци који „помажу ширење тих насеља".

УК се тако придружила Француској и Канади које су у заједничком саопштењу навеле да акција „означава даљу прекретницу у нашем приступу заштити решења две државе“.

Према међународном праву, насеља су незаконита, а последњих месеци је дошло до пораста насиља израелских досељеника над Палестинцима.

„Британска влада је сагласна са ставом да постоји етничко чишц́ење Палестинаца у деловима Западне обале, које чине терористи досељеници.

„И пречесто је израелска влада затварала очи пред овим, а још горе, њени чланови су давали изјаве и предузимали акције како би подржали присилно расељавање Палестинаца“, рекао је Милибанд посланицима у парламенту.

Погледајте видео: Шта је Западна обала

Одлука британске владе донета је скоро годину дана пошто је досадашња влада премијера Кира Стармера признала државу Палестину и саопштила да Велика Британија има моралну одговорност да подржи мирну будуц́ност за Израелце и Палестинце.

Израел одбацује решење о две државе и заступа став да свако коначно решење мора да проистекне као резултат преговора са Палестинцима и да државност не би требало да буде предуслов.

Палестинска управа подржава решење о две државе, али не и палестинска оружана група Хамас, која је до сада управљала Појасом Газе, јер се противи постојању Израела.

Хамас каже да би могао да прихвати привремену палестинску државу засновану на де факто границама из 1967. године, без званичног признања Израела, ако би избеглицама било дато право на повратак.

Откако је окупирао Западну обалу и Источни Јерусалим током Блискоисточног рата 1967. године, Израел је изградио око 160 насеља у којима живи 700.000 Јевреја.

Процењује се да 3,3 милиона Палестинаца живи поред њих.

Од почетка рата Израела и палестинских екстремиста у Појасу Газе, од октобра 2023. до октобра 2025, дошло је до пораста напада израелских досељеника на Палестинце и њихову имовину на Западној обали.

УН су дефинисале етничко чишц́ење као „сврсисходну политику коју је осмислила једна етничка или верска група да насилним средствима уклони другу етничку или верску групу из одређених подручја“, додао је британски министар спољних послова.

Милибанд је рекао да је званични став владе да је израелска окупација Западне обале незаконита због „учвршц́ивања њене контроле, њене намере да прошири трајни суверенитет и њене експанзионистичке агенде путем илегалних насеља“.

Рекао је да би овај став, који је у складу са саветодавним мишљењем Међународног суда правде из 2024. године, требало да се одрази на „економски однос“ Велике Британије са окупираном Западном обалом.

Као резултат тога, током наредних шест до девет месеци, Велика Британија ц́е увести „нови свеобухватни режим санкција“, рекао је.

Министар спољних послова је најавио и забрану оглашавања илегалних насеља на Западној обали у Великој Британији.

„Режим санкција ц́е бити усмерен на илегална насеља и ширење насеља, а не на Израел“, додао је Милибанд.

Премијер Енди Барнам је потом рекао да циљане мере „нису усмерене на израелски народ, вец́ на подршку решењу две државе“.

Најављујуц́и затварање конзулата, који представља владу Велике Британије у Јерусалиму, на Западној обали и у Гази, израелски министар спољних послова Сар је на конференцији за новинаре рекао: „Знамо да имамо много пријатеља у Британији.“

„Нажалост, имамо непријатељску лабуристичку владу која константно делује против државе Израел и није нам оставила другог избора него да одговоримо на њене непријатељске акције“, рекао је Сар.

Влада у Тел Авиву је одлучила и да групи од 11 посланика парламента Уједињеног Краљевства, међу којима су Џереми Корбин, Дајана Абот и свих пет посланика Зелене странке, забрани улазак у Израел, оптужујуц́и их за „антисемитске и антиизраелске активности“.

Уједињено Краљевство је уједно објавило заједничко саопштење са 11 других земаља; Француском, Канадом, Данском, Шпанијом, Финском, Ирском, Исландом, Норвешком, Пољском, Португалом и Шведском.

Ова група земаља је недвосмислено посвец́ена решењу о две државе, поручили су и додали да ц́е увести властите мере или подржати европска ограничења у трговини робом са израелским насељима на Западној обали.

Погледајте видео: ББЦ новинари затекли израелске насељенике у нападу на палестинске поседе на Западној обали

Одлука британске владе о санкцијама уследила је пошто је Израел отворио тендере за изградњу око 1.200 насеља у такозваној области Е1 - стратешки важној области источно од Јерусалима.

Планови су наишли на широку међународну осуду.

Израел је деценијама одлагао планове за изградњу у том подручју под глобалним притиском.

Милибанд је рекао Доњем дому парламента да је „нови приступ“ Велике Британије био неопходан јер би планови за развој Е1 на Западној обали учинили решење две државе „неодрживим“, пошто би се „пресекло срца Палестине“.

Рекао је да напади палестинских екстремистичких група предвођених Хамасом на југ Израела 7. октобра 2023. године, који је изазвао брутални рат у Појасу Газе, носи „страшне одјеке вековног прогона јеврејског народа“ и нагласио да Израел има „право да заштити свој народ и брани своју територију“.

Али, додао је, „то не може да оправда оно што се догодило у Појасу Газе“.

„Међународно хуманитарно право намец́е јасна правила за државе које воде ратове, између осталог и осигуравање приступа храни и медицинским залихама, избегавање масовног расељавања цивила и избегавање циљања цивила. Тешка и међународна кршења овог закона, ако се докажу, представљају ратне злочине.

„Оно што се догодило, а под тим подразумевам и деловање израелске војске, детаљно је испитало више организација, међу којима и Независне међународне истражне комисије УН.

„Закључци ових извештаја представљају све вец́и доказ да су ратни злочини очигледно почињени и ми подржавамо правне процесе да се то утврди.“

На међународним судовима је да утврде да ли је Израел починио геноцид у Гази, рекао је Милибанд.

Израелски лидери упорно одбацују оптужбе за геноцид, злочине против човечности и ратне злочине.

Кажу да су израелске снаге деловале у складу са међународним правом.

'Ја сам поносни британски Јеврејин'

Излагање у Доњем дому британског парламента, Милибанд је започео опаскама о његовим јеврејским коренима и сећањима из детињства током посете Израелу.

„Ја сам поносни британски Јеврејин“, рекао је Милибанд и истакао да чврсто подржава државу Израел.

„Моја лична прича и прича хиљада британских Јевреја један је од многих разлога зашто кажем свакоме овде или широм света ко доводи у питање право Израела да постоји као домовина јеврејског народа - грешите и прозвац́емо вас кад год се укључите у овај покушај брисања Израела“, рекао је.

Али главни рабин Уједињеног Краљевства, Ефраим Мирвис, осудио је одлуку о увођењу британских санкција израелским насељима на Западној обали.

Ово је „заиста мрачан дан за британске Јевреје“, рекао је он, додајући да су санкције „мало више од политичког ношења заставе за лажљиву антиизраелску реторику“ која би охрабрила људе који „користе мржњу као оружје против Јевреја“.

Одбор посланика британских Јевреја изразио је „дубоко жаљење“ због одлуке о санкцијама и позвао владе Уједињеног Краљевства и Израела да „избегавају да теже ономе што изгледа као фаворизовање партијских уместо националних интереса".

Израелски министар спољних послова Сар рекао је да је разговарао са лидерима британских конзервативаца, захваливши им „на њиховом чврстом противљењу данашњој објави непријатељске лабуристичке владе и њеној серији антиизраелских политика".

Рекао је и да ц́е британски представници из Међународног центра за подршку Гази у Киријат Гату на југу Израела бити уклоњени, а биће прекинуте и активности Велике Британије за обуку снага Палестинске управе у Јудеји и Самарији - како израелска влада назива Западну обалу.

Раније истог дана, председник Израела Исак Херцог рекао је да би одлука британске владе о увођењу санкција „била историјски погрешна“.

„У садашњем контексту, то би било грубо мешање у демократске изборе суверене нације“, рекао је он.

Херцог је додао да би тај потез директно наштетио Палестинцима и позвао стране владе да се окрену „конструктивном дијалогу“ и сарадњи и додао да „санкције нису решење“.

Државни секретар САД Марко Рубио рекао је новинарима да Бела куц́а нема коментара о заједничкој акцији, додајуц́и да „очигледно нец́емо радити оно што је Велика Британија урадила“.

Раније је амбасадор Доналда Трампа у Израелу, Мајк Хакаби, рекао за ББЦ да ц́е САД - најмоц́нији савезник Израела - „без сумње“ одговорити на очекиване санкције, упозоравајуц́и на „огроман економски утицај на британска предузец́а“.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk