О државним и војним почастима: Одјеци сахране Ратка Младића

Данима после сахране у Београду, и даље није у потпуности јасно које су посмртне почасти указане Ратку Младићу, бившем генералу Војске Републике Српске, осуђеном за геноцид и друге ратне злочине током рата у БиХ 1990-их.

Док власти у Србији тврде да је у питању приватни чин и да је држава обезбедила логистику, из Европске уније стигла су најпре негирања државних почасти, а затим критике и опомене.

Тешко је одговорити на питање шта су државне почасти Србије и којим законима и протоколима су одређене, каже Родољуб Шабић, адвокат и бивши повереник за информације од јавног значаја, за ББЦ на српском.

„Као и у читавом низу других области, и у случају државних почасти имамо одредбе у више различитих закона, врло често непрецизне, уредбе владе које долазе у колизију са одредбама закона, што само изазива конфузију.

„Остала је дилема каква је заправо сахрана била - државна, војна или породична. Немамо поуздан одговор на то", рекао је Шабић.

Младић је сахрањен „достојанствено и уз војне почасти", рекао је министар правде Ненад Вујић дан после погреба.

Председник Србије Александар Вучић, који није присуствовао сахрани, рекао је да је држава обезбедила логистичку подршку.

„Пружили смо пуну логистику у смислу транспорта, лекара, свих комуналних услуга, да би сви људи могли да имају воду, цистерне са водом, све што је потребно.“

Држава се није само старала о сигурности на овом догађају, тврди адвокат Михаило Павловић.

„Моменат у којем ставите на располагање државне ресурсе за потребе ове сахране, у било којем обиму, испуњава стандард одавања посебних, односно државних или војних почасти.

„Држава је активно учествовала - посмртни остаци су довезени владиним авионом, сахрани су присуствовали министри, а српска застава је стављена на ковчег поред којег је била војска, испаљена је почасна паљба", набраја.

Комеморацију у Дому војске организовало је удружења Клуб генерала и адмирала Србије.

Испред тима за организацију сахране говорио је пензионисани генерал Војске Републике Српске Светозар Андрић.

Због злочина почињених у логору Сушица, Зворнику и Сребреници током 1990-их, против њега 2018. поднета кривична пријава тужилаштву у Београду.

Србији су упућене оштре критике из Брисела због улоге представника државе.

„Елементи званичне подршке и присуство неких високих српских званичника на сахрани су дубоко за жаљење", написала је Урсула Фон дер Лајен, председница Европске комисије, на друштвеној мрежи Иксу.

Она би требало ускоро да посети државе Западног Балкана, али још нема потврде да ли ће међу њима бити и Србија.

Младић је правоснажно осуђен за геноцид у Сребреници, за прогон и присилно премештање Бошњака и Хрвата широм БиХ, снајперско деловање, гранатирање и терорисање цивила током опсаде Сарајева, као и за узимање припадника мировних снага УН за таоце током НАТО бомбардовања 1995.

Шта су државне, а шта војне почасти?

У домаћим прописима користи се израз „посебне" почасти, објашњава Павловић.

Њихово истицање дефинисано је Законом о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије.

За организацију и протокол погреба са посебним почастима, надлежна је Влада Србије, која формира државни одбор за сахрану, као у случајевима премијера Србије Зорана Ђинђића и патријарха Иринеја.

У случају смрти Ратка Младића ББЦ није добио потврду да је такав одбор формиран.

Државне почасти додељују се, између осталог, највишим званичницима, истакнутим личностима и онима који имају највиши степен одликовања Србије.

Сахрана у Алеји заслужних грађана, Дан жалости, присуство највиших државних званичника, нека су од обележја државних почасти.

Током сахране није интонирана химна Србије, што би био један вид одавања признања, али је ковчег био прекривен српском тробојком.

Због тога Павловић каже да су посебне, односно државне почасти у одређеној мери исказане.

Војне почасти се додељују председнику Србије, Скупштине, премијеру, министру одбране и свим војним лицима, уколико их породица затражи и ако надлежни територијални центар Министарства одбране одобри.

Правило службе Војске Србије дефинише војне почасти и наводи да се дају почасном јединицом, почасном паљбом, извођењем државних химни и пригодних композиција, почасном стражом и почасним шпалиром.

На сахрани Младића на Топчидерском гробљу 7. септембра поред ковчега су били војници, а организована је и почасна паљба .

Међутим, према члану 231 истог документа, ова врста признања не може да се искаже правоснажно „осуђенима за дела против човечности и других добара заштићених међународним правом".

Не знамо ко је дао сагласност за војне почасти у овом случају, јер је она према Правилу службе обавезна, објашњава Павловић.

Члан 185. Закона о војсци прописује да се чин губи уколико је њен припадник осуђен на безусловну казну затвора дужу од једне године.

„Младић, будући да је осуђен на затворску казну дужу од годину дана, према Закону о војсци остао је без права која произлазе из његовог некадашњег чина", рекла је раније Јована Коларић из Фонда за хуманитарно право.

Погледајте видео са сахране Ратку Младићу:

Министар правде Ненад Вујић другачије тумачи прописе и брани ангажовање војске на Топчидерском гробљу.

Закон прописује губитак чина за војнике који су у тренутку правноснажне пресуде били у активном војном или у резервном саставу, што генерал није био када је пресуда постала правоснажна, рекао је Вујић.

„Овакво тумачење закона министра правде је доста сужено", каже адвокат Павловић.

„Одузимање чина се везује за извршено дело, без обзира на то када је оно учињено", додаје.

Није јасно ни по ком основу је Вујић био укључен у организацију допремања тела и сахране.

„Не видим формални основ за то, осим ако није делегиран испред одбора или Владе Србије", каже Шабић.

ББЦ је послао питања Протоколу Владе Србије, али до објаве текста није добио одговор.

Доста конфузије, пуно непрецизности и то не случајно, укратко оцењује сахрану Шабић.

Од генерала ВРС до пензионера ВЈ

Ратко Младић никада није служио у Војсци Србије.

Био је официр неладашње Југословенске народне армије (ЈНА), у којој је и промовисан у чин генерала, а 1992. именован је за главног команданта Војске Републике Српске у Босни и Херцеговини.

С тог места је смењен 1996. године, пошто је годину раније Међународни суд за бившу Југославију подигао оптужницу против њега.

Формално, као и осталим војним лицима ЈНА, наредбом Генералштаба 1993. године статус му је регулисан преко Војске Југославије.

Пензионисан је 2002. године, одлуком председника СРЈ Војислава Коштунице.

Имао је држављанство Србије.

Погледајте видео: Ко је био Ратко Младић

Ко је сахрањен уз војне и државне почасти, а ко не

Ово није први пут да се у Србији одају почасти хашким оптуженицима и осуђенима за ратне злочине.

Бивши начелник Генералштаба Војске Југославије, осуђен за ратне злочине на Косову 1999. године пред Међународним судом, сахрањен је у родном селу код Ужица, уз војне почасти.

Ојданићу, бившем министру одбране СРЈ, који се после одслужења две трећине казне вратио у Србију, одржана је комеморација у Дому гарде у Топчидеру, а сахрањен је 2020. уз почасну паљбу и присуство високих војних званичника.

Осуђен је у Хагу на 15 година затвора због помагања и подржавања депортација и присилног премештања косовских Албанаца током рата.

Пензионисани генерал осуђен за ратне злочине на Косову, сахрањен је уз војне почасти у Алеји заслужних грађана у Београду.

Уз војни врх, сахрани су присуствовали министри у Влади Србије Братислав Гашић, Милица Ђурђевић Стаменковски и Никола Селаковић.

Сво троје су били и на сахрани Ратка Младића, као и Данило Вучић, син председника Србије.

Небојша Павковић је осуђен на 22 године затвора за, између осталог, депортације, убиства и прогоне албанских цивила са Косова.

Пуштен је на превремену слободу због лошег здравственог стања.

Бивши председник Србије и Савезне Републике Југославије, који је преминуо током судског процеса у Хагу, који га је теретио и за геноцид и злочине против човечности, није било државних почасти.

Милошевић је преминуо 11. марта 2006. године у притворској јединици у Хагу.

Градске и државне власти нису дале дозволу да се сахрани у Београду уз државне почасти.

Сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу без верског обреда, а нико од чланова уже породице није јој присуствовао.

У то време на власти је била коалиција предвођена Демократском странком Србије, која је била део Демократске опозиције Србије током рушења власти Милошевића 2000-их.

'Нема гробнице где нисам тражила синове': Дом за мајке Сребренице

Премијер Зоран Ђинђић - пример државне сахране

Када је 2003. у Београду убијен први демократски изабрани премијер Зоран Ђинђић, сахрањен је уз највише државне и војне почасти.

У Србији је тада проглашена тродневна жалост.

Ковчег са његовим телом био је изложен у Свечаној сали зграде Владе Србије, док су опело служили српски архијереји у присуству патријарха Павла у Храму Светог Саве на Врачару.

Погреб је организован уз државна обележја, почасну гарду Војске Србије, а ковчег је био постављен на војни лафет.

Присуствовали су највиши државни и војни званичници.

Ђинђић је сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Сахрану су обележили почасна паљба, интонирање химне, а државна застава са ковчега уручена је породици.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk