'Muka naterala': Minimalac na račun, ostatak u koverti, ko dobija, a ko gubi

Godinama sam primala deo plate na „ruke", kao i mmogi u Srbiji.

Bila sam jedva prijavljena na minimalac, a ostatak bi me čekao na stolu, u beloj koverti.

Uz moje čitko ispisano ime, u koverti je bila uglavnom nepromenjenja suma.

Imala sam 24 godine i samo mi je bilo važno da sam zaposlena kako bih mogla da plaćam kiriju za stan, jer sam posle diplomiranja morala da napustim studentski dom.

U ovoj životnoj računici nije bilo mesta za doprinose, poreze i penzije, već kako da „preteknem" do kraja meseca.

Ako ste prijavljeni na minimalac, a ostatak vam se isplaćuje u gotovini, formalno imate veću platu, ali je dugoročno osnovica za buduću penziju manja, ukazuje Svetlana Kisić iz Saveza ekonomista Srbije (SES).

„Do skoro smo imali baš visok stepen nezaposlenosti i tada se ne razmišlja šta će biti za 30 godina, ni kakav je poslodavac prema vama, već je samo važno da se pronađe posao.

„Ovakav vid isplate - prijava na minimalac, a ostatak na ruke - uočen je uglavnom kod najsiromašnijih", kaže Kisić za BBC na srpskom.

Svaki peti zaposleni u Srbiji prima platu u gotovini ili deo plate „na ruke", pokazala je analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) iz 2023.

U Srbiji je u prva četiri meseca 2026. bilo zaposleno više od 2,3 miliona ljudi, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Prosečna neto zarada u februaru 2026. bila je oko 116.000 dinara, a od 1. januara, prema odluci Vlade Srbije, minimalna plata je 64.554 dinara.

Od te minimalne plate, polovina je deo koji se ne oporezuje.

Poslodavci su u obavezi da mesečno državi uplaćuju porez na zaradu zaposlenog od 10 odsto, 15 odsto za penziono i 5,15 odsto za zdravstveno osiguranje.

Dodatnih 14 odsto za penziono i još 5,15 odsto za zdravstveno osiguranje ide na teret zaposlenog.

Uz to, od bruto plate zaposlenog mesečno se odbija 0,75 odsto na ime osiguranja u slučaju nezaposlenosti.

Prema Zakonu o radu, poslodavac može da isplaćuje deo ili celu zaradu u gotovini, ali je nelegalno da na tu sumu ne plaća porez i doprinose, ukazuje Mario Reljanović, advokat za radno pravo.

„Zaposleni rado pristaju na ovakvu 'šemu' jer im poslodavac predstavi kao da im tako ostaje više para.

„U praksi tu razliku, usled neplaćanja poreza, zadržava poslodavac. Nažalost, to je često", objašnjava u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

„Isplata na ruke" je deo sive ekonomije - izbegavanje plaćanja poreza.

Sa njom se godinama suočava i privreda Srbije.

Od 2021. do 2024, država je uskraćena za nekoliko milijardi evra zbog ovakvog poslovanja nekih firmi, odnosno poslodavaca, podaci su NALED-a.

Oko 16 odsto mladih od 18 do 29 godina platu prima „na ruke", što je više od proseka, piše u publikaciji NALED-a iz 2023.

Isplatu dohotka zaposlenih kontroliše Poreska uprava pri Ministarstvu finansija.

Iz uprave nisu odgovorili na pitanja BBC-ja da li je utvrđeno koliko poslodavaca isplaćuje novac u gotovini.

Poslednji objavljeni podaci su za 2022. i 2023. godinu.

Od 2.157 kontrola tokom 2022, nepravilnosti su utvrđene u 78 odsto slučajeva, objavio je tada Juronjuz, pozivajući se na podatke Poreske uprave.

Godinu dana kasnije sprovedeno je 778 kontrola, a u više od 70 odsto je bilo neregularnosti, objavio je isti izvor.

'Jedini izlaz'

Tamara Stamenković je imala 25 godina kada se prvi put zaposlila.

Određeni iznos zarade primala je u gotovini.

„Kućni budžet je trebalo puniti i svaki dinar je značio, te sam prihvatila.

„Tada mi je bilo bitno da radim i ubeđivala sam sebe da zapravo imam veliku platu", priseća se za BBC.

Kada je morala na bolovanje, plata joj je bila znatno manja - bila je prijavljena na minimalni iznos koji je osnova za nadoknadu tokom odsustva sa posla zbog zdravstvenih problema

Jedva je imala za lekove koje Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) ne pokriva.

„Nisam mogla da dam otkaz, jer ako ostanem i bez to malo para, ušla bih u dodatni haos", kaže.

„Kada živite u sistemu poput našeg morate da se snalazite, a ovo je nekada jedini izlaz.

„Svesna sam da je loše, ali moramo da se snalazimo", kaže ova 42-godišnja inženjerka, koja je deceniju kasnije prijavljena na punu platu.

Više od 80 odsto učesnika NALED-ove analize reklo je da je ovaj vid isplate jedini način preživljavanja za siromašnije grupe stanovnika, ali i opstanak malih privrednika.

'Kolektivna šteta'

Ovakva praksa je loša za čitavo društvo, upozorava ekonomistkinja Kisić.

„Za poslodavca je manji trošak, jer je niža osnovica za izdvajanje za socijalno i penziono osiguranje radnika.

„Manja izdavanja za socijalno i penziono znače i prazniji zdravstveni fond, a situacija je takva da nam sadašnji zaposleni finansiraju tekuće penzionere", objašnjava.

U Srbiji je sve manje radno aktivnih, a sve više penzionera, koji imaju veće potrebe za zdravstvenom i socijalnom zaštitom.

„Penzioni fond je manji i ne može da zadovolji postojeće potrebe, pa država mora da ih pokriva iz drugih izvora budžeta.

„Zato je važno da se taj fond puni", ukazuje Kisić.

Posledice se osećaju i u poslovnom svetu, upozorava Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.

„Država gubi prihode od poreza i doprinosa, a poslodavci koji rade u skladu sa propisima su u neravnopravnom položaju, jer imaju veće troškove i teže mogu da održe konkuretnost.

„Dugoročno se podstiče siva ekonomija i usporava razvoj tržišta rada", ukazuje u pisanim odgovorima za BBC na srpskom.

Porezi, doprinosi i druge obaveze prema državi koje žele da izbegnu su među glavnim razlozima preduzeća i pojedinaca koji se odlučuju za rad u sivoj zoni, rezultat je analize NALED-a.

Na takvo poslovanje ih primoravaju slabiji poslovni rezultati, ekonomska kriza i nedostatak finansijskih sredstava, rekla je Jelena Mićić, vodeća savetnica za konkurentnost u NALED-u za Politiku.

Siva ekonomija je najizraženija u građevinarstvu, trgovini i ugostiteljstvu.

U toku je priprema novog Programa za suzbijanje sive ekonomije do 2030.

Iz Ministarstva finansija do objavljivanja teksta nisu odgovorili kako su se do sada borili protiv sive ekonomije, šta je postignuto i koji su sledeći koraci.

Ima li rešenja?

U uređenijim društvima se bolje prati, kontroliše i više sankcioniše ovaj vid poslovanja, ukazuje Kisić.

„Mi ne poštujemo radno pravo.

„Pravosudni sistem nam je toliko zatrpan drugim predmetima i dok se to reguliše, prođe vreme", kaže.

Zakonski treba zabraniti svaku isplatu u gotovini i da svako primanje zaposlenog treba da ide isključivo preko bankovnog računa, smatra advokat Mario Reljanović.

„Tako bi svaka isplata u gotovini o kojoj poreska uprava ima informaciju već bila nezakonita, a predstavljala bi i povod za detaljniju finansijsku inspekciju.

„Zamislite samo koliko je novca potrebno nekim većim poslodavcima za isplatu gotovine radnicima. Postavlja se pitanje odakle poslodavcu toliko novca?

„Finansijske istrage u drugim državama upravo počinju od te tačke", ukazuje Reljanović.

U Hrvatskoj od 2023. isplate u gotovini više nisu moguće i poslodavac je u obavezi da sve transakcije prosledi direktno na račun.

Jedno od rešenja bi moglo da bude povećanje neoporezivog dela zarade - udela bruto plate na koji se ne plaća porez na dohodak od deset odsto.

Od 1. februara 2026, u Srbiji se ne oporezuje mesečna zarada od 34.221 dinara.

Da je taj iznos veći, onda bi i legalna isplata, na račun, manje opterećivala poslodavce i manje bi bilo onih koji bi davali plate radnicima „na ruke", smatra Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.

„Rešenje je u kombinaciji mera, efikasnijoj kontroli, doslednoj primeni propisa i razmišljanju o dugoročnim posledicama", kaže.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk