Vučić najavljuje prosečnu platu od 1.200 evra i brine zbog cene goriva

Prvo obraćanje posle raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, posvetio je njegovoj omiljenoj temi - privredi i, kako tvrdi, privrednim uspesima i rezultatima u poboljšanju životnog standarda ljudi.

Najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, što bi bilo povećanje od oko 200 evra u odnosu na sadašnju prosečnu platu (120.000 dinara ili 1.026 evra).

Najveću glavobolju zadaje mu kriza u energetici, za koju kaže da postaje „neizdrživa" zbog ratova na Bliskom istoku i Rusije i Ukrajine.

Zbog rasta cena nafte cene dizela i benzina u Srbiji neprestano rastu, ali je Vučić rekao novinarima da se cene neće menjati ove nedelje, već će se državati „žrtvovati" tako što će uskratiti sebi prihode od akciza da „ljudi ne bi plaćali skuplje gorivo".

Gorivo u Srbiji je mesecima najskuplje u odnosu na zemlje u susedstvu, a posle poslednjeg povećanja 4, septembra, cena evrodizela je na istorijskom maksimumu.

„Od 15. marta do 31. avgusta ove godine, izgubili smo oko 200 miliona evra (od smanjivanja akciza). To je sve država platila... gubićemo sve veći i veći novac", rekao je on.

Neposredno uoči raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, država je najavila i da će penzioneri dobiti jednokratnu pomoć - u zavisnosti od iznosa penzije - kao i da će svi punoletni građani dobiti po 6.000 dinara.

Taj paket mera vredan je 374 milijardi dinara, rekao je Vučić, a vladajuća koalicija je u skupštini usvojila izmene budžeta kako bi novac bio isplaćen.

Govoreći o javnom dugu, Vučić je izneo tvrdnju da je „Srbija među najmanje zaduženim zemljama u Evropi".

Opozicija godinama kritikuje vlast da javni dug konstantno raste.

Vučić tvrdi i da je stopa rasta bruto-društvenog proizvoda (BDP) - svega što zemlja proizvede - „u prvih pet u Evropi, računajući i Tursku".

Najavio je i da će ostavku na mesto predsednika podneti po povratku iz Ujedinjenih nacija u Njujorku, kako je rekao, 25. ili 26. septembra, kako bi u kampanji za parklamentarne izbore učestvovao kao „običan čovek".

Njegov drugi predsednički mandat ističe 2027, ali je već ranije najavio da će izbori za ovu funkciju biti održani u decembru ili januaru, najkasnije u februaru.

Prema Ustavu, niko ne može da bude predsednik više od dva puta.

'Samo da ratovi prestanu'

„Uzdam se u Boga i pamet ljudi", odgovorio je Vučić na pitanje šta je potrebno da situacija u energetici bude bolja.

„Da prestanu svi ratovi", dodao je.

Sutuaciju u energetskom sektoru opisao je kao „tešku".

„Postaje neizdrživo", kaže.

Navodeći da je cena nafte na svetskom tržištu 11. septembra dostigla cenu od 108 dolara po barelu, što je najviše u nekoliko meseci otkako su obnovljeni sukobi na Bliskom istoku, Vučić je rekao i da je „za nas problem i kad je cena 90 dolara po barelu".

„Cena dizela i benzina bi trebalo da poskupi po četiri dinara, ali neće, ostaće ista.

„Država će sebi uskratiti prihod od akciza za još pet procenata kako ljudi ne bi osetili, rekao je on.

Prema ranijoj odluci Vlade Srbije, cene dizela, benzina i drugog goriva menjaju se svakih sedam dana.

Trenutno litar evrodizela košta 234, a benzina 205 dinara.

Sjedinjene Američke Države (SAD) i Izrael pokrenuli su rat protiv Irana 28. februara, a jedna od najvećih posledica bila je rast cena nafte na svetskom tržištu.

Tome je doprinela i iranska blokada Ormuskog moreuza, ključne pomorske rute kroz koju se godišnje preveze petina svetskih potreba za naftom.

Posle sporazuma SAD i Irana sredinom juna o primirju, sukobi su sada obnovljeni, a nakon relativnog smirivanja na naftnom tržištu, cena ovog energenta opet je skočila na iznad 100 dolara po barelu.

„Rat sa Iranom se neće završiti pre održavanja novembarskih izbora sredine mandata u SAD", rekao je Donald Tramp, predsednik SAD, na predizbornom skupu njegove Republikanske stranke u Dalasu.

Do tada cene nafte neće pasti, dodao je.

'Prosečne plate kao u Rumuniji'

Dok je kriza u energetici teška, u privredi je, prema rečima Vučića, situacija „stabilna".

Plate u javnom sektoru od 1. decembra biće veće za osam odsto, dok će zarada zaposlenih u centrima za socijalni rad i domovima za stare biti uvećana za 12 odsto, najavljuje Vučić.

Zaposlenih u pomenutim socijalnim službama je oko 15.000.

Oni će „dobiti najveće povećanje", rekao je Vučić.

Za medicinske sestre, odnosno tehničare, namenjeni su posebni novčani dodaci, „zbog izuzetno teškog posla od kojeg se ljudi sklanjaju“, kaže on.

Najavio je i da će prosečna plata u decembru 2026. biti 1.200 evra, „koliko je u Rumuniji, koja je članica Evropske unije (EU) od 2004."

Prosečne zarade krajem 2025. u Srbiji su bile oko 109.000 dinara.

'Znate koliko brinem o vama': Vučićevo pismo penzionerima

Od dolaska na vlast 2012, Vučić i Srpska napredna stranka (SNS) gotovo redovno apsotrofiraju brigu o penzionerima, koji čine značajan udeo u biračkom telu.

Danima pre nego što je raspisao parlamentarne izbore, na adrese penzionera počelo je da stiže Vučićevo 'lično' pismo u kojem im je zahvalio što su „izgradili Srbiju, čuvali je i štitili".

„Oni koji brigu o vama izjednačavaju sa kupovinom glasova, očigledno smatraju da ste pohlepni.

„Imaju toliko loše mišljenje o vama i o našem narodu da očekuju da zaboravite kako je borba za vašu dobrobit moj prioritet više od 12 godina", napisao im je između ostalog Vučić.

List Danas je objavio da je ovo Vučićevo obraćanje koštalo oko pola miliona evra, pre svega štampanje papira, ali i da nije jasno ko je snosio troškove.

Ovo nije prvi put da se Vučić tako obraća penzionerima.

I 2018. slao im je pisma zahvalnosti zbog njihove „žrtve“ posle smanjenja penzija tokom prethodne četiri godine.

Pisma su slata u ime predsednika Srbije i SNS-a, a naprednjaci su, prema tadašnjoj Vučićevoj najavi, trebalo da snosi troškove, piše Danas.

Uvreženo je mišljenje da penzioneri čine jezgro glasova za SNS i Vučića, ali o tome nema preciznih i pouzdanih podataka.

Na predsedničkim izborima 2022, Vučić je dobio više od dva miliona glasova, odnosno 58,59 odsto glasova od blizu 58 odsto izašlih.

I na poslednjoj konferenciji za novinare Vučić je govorio o penzionerima, rekavši da će od 1. decembra penzije porasti za 7,5 odsto.

U Srbiji ima nešto više od 1,65 miliona penzionera, a većina njih mesečno prima nešto više od 50.000 dinara, piše sajt Kamatica.

Značajan broj penzionera - oko 300.000 - prima najnižu penziju od oko 31.000 dinara, a svega 72 ljudi imaju penziju od 230.000 dinara mesečno, dodaje isti izvor.

„Trudimo se da nam penzije prate plate, razmišljamo o budućnosti, a ne o izborima", tvrdi Vučić.

Pogledajte zbog čega je bilo problema kada se davala pomoć od 100 evra 2022.

Paket mera - tradicionalno pred izbore

Kao i prethodnih godina uoči izbora, Vučić je najavio paket mera za poboljšanje životnog standarda.

Novčanu pomoć dobiće penzioneri, socijalno ugroženi, borci i energetski ugroženi kupci.

Nešto više od 50 evra dobiće svi punoletni stanovnici.

Prve isplate između 20.000 i 30.000 dinara namenje penzionerima, počele su da ležu na račune 11. septembra.

Ekonomisti ukazuju da je reč o kratkoročnom boljitku, ali da će se dugoročno odraziti na finansijsko stanje zemlje.

Vlast deli novac koji realno nema, objasnio je Danilo Šuković, ekonomista nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije za Insajder.

„Srbija uzima kredite po trenutno visokim kamatnim stopama na svetskom tržištu da bi građanima podelila keš, što znači da će građani kroz poreze taj 'poklon' vratiti sa kamatom",

„Povećava se tražnja, ponuda ostaje ista. To će uticati na cene, nema dileme. Samo je pitanje koliko“, dodao je.

Fiskalni savet upozorava da privreda već raste solidno, a da će se ovim podgreva inflacija, ali i podstiče rast cena hrane i osnovnih namirnica, poništavajući efekat same pomoći.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk