Шта се десило и колико је људи погинуло у нападу на Америку 11. септембра 2001.

Америка обележава 25. година од терористичког напада 11. септембра.

Био је уторак, 11. септембра 2001. године када су нападачи самоубице отели америчке путничке авионе и закуцали се у две куле Светског трговинског центра у Њујорку.

Трећи отети авион ударио је у седиште америчке војске надомак Вашингтона.

Четврти отети авион се срушио у Пенсилванији пре него што је ударио у неки од циљаних објеката.

Погинуло је и повређено хиљаде људи, а напад је оставио последице широм планете.

Које зграде су нападнуте?

Четири авиона која су летела изнад источне обале Америке била су отета истовремено.

Учинила је то мала група отмичара.

Затим су искоришћени као џиновски навођени пројектили за ударање у легендарне зграде у Њујорку и Вашингтону.

Два авиона су ударила у Куле близнакиње Светског трговинског центра у Њујорку.

Други удар је уследио 17 минута после првог.

Зграде су се запалиле, заточивши људе на горњим спратовима и обавивши град димом.

За мање од два сата, обе зграде од 110 спратова су се срушиле у огромном облаку дима.

Трећи авион је уништио западно крило Пентагона - џиновског седишта америчке војске надомак престонице земље, Вашингтона.

Четврти авион се срушио на пољану у Пенсилванији пошто су путници пружили отпор.

Верује се да су отмичари планирали да нападну зграду Капитола у Вашингтону.

Колико људи је погинуло?

Животе је изгубило укупно 2.977 људи, не рачунајући 19 отмичара/нападача, већина њих у Њујорку.

Страдало је свих 246 путника и чланова посаде у сва четири авиона.

У Кулама близнакињама у Њујорку погинуло је 2.606 људи - у то време или касније од повреда задобијених током напада.

У удару авиона у Пентагон погинуло је 125 људи.

Најмлађа жртва била је двогодишња Кристина Ли Хенсон, а најстарија 82-годишњи Роберт Нортон, обоје путници у авионима.

Кад је први авион ударио, процењује се да је у две куле било 17.400 људи.

Нико није преживео изнад зоне удара у Северној кули, али је 18 њих успело да побегне са спратова изнад зоне удара у Јужној кули.

Међу жртвама су били грађани 77 различитих земаља.

Њујорк је изгубио 441 припадника спасилачких служби.

Хиљаде људи је било повређено, или је касније стекло болести повезано са нападима, међу њима ватрогасци који су радили у токсичним рушевинама.

Ко су били нападачи?

Исламистичка екстремистичка мрежа Ал Каида испланирала је нападе из Авганистана.

Предвођена Осамом Бин Ладеном, Ал Каида је кривила САД и њене савезнике за сукобе у муслиманском свету.

Верује се да је план осмислио истакнути члан групе Халид Шеик Мухамед и да је помогао у регрутовању пилота, од којих су неки били обучени у САД.

Отмице је извршило 19 људи.

Организовали су се у три тима од по пет и једном од по четири члана (у авиону који се срушио у Пенсилванији).

Петнаесторо отмичара били су Саудијци попут Бин Ладена.

Двојица су били из Уједињених Арапских Емирата, један је био из Египта, а један из Либана.

Погледајте видео о терористичком нападу на Америку: 102 минута који су променили свет

Како је Америка реаговала?

Мање од месец дана од напада, тадашњи амерички председник Џорџ Буш повео је инвазију на Авганистан, уз подршку међународне коалиције да би искоренио Ал Каиду и уловио Бин Ладена.

Међутим, америчке снаге су тек 2011. године лоцирали и убили Бин Ладена у суседном Пакистану.

Халид Шеик Мухамед је ухапшен осам година раније у Пакистану, 2003. године.

Ал Каида још постоји.

Најјача је у подсахарској Африци, али чак и сада има чланове унутар Авганистана.

Америчке трупе су напустиле Авганистан 2022. године после скоро 20 година, то је пробудило страхове многих да би исламистичка мрежа могла да се врати.

Ко је Халид Шеик Мухамед и шта се догодило са њим?

Рођен у Кувајту, Халих Шеик Мухамед је студирао инжењерство у САД пре борби у Авганистану 1980-их.

Већ га је тражио ФБИ пре напада 11. септембра због учешћа у другим бомбашким акцијама и спреченим нападима.

После хапшења 2003. године, Мухамед је провео три године у тајним затворима ЦИА где је био изложен бруталним техникама саслушавања, након чега је послат у америчку поморску базу у Заливу Гвантанамо на Куби, где је остао до данас.

Војни суд у бази разматра да ли и како може да му се суди за улогу у овом нападу већ више од деценије, због забринутости да би његов третман док је био у америчком притвору могао да подрије доказе против њега.

У јануару 2025. године, од њега и друге двојице оптужених - Валид Мухамед Салих Мубарак Бин Аташ и Мустафа Ахмед Адам Ал Хавсави, очекивало се да се изјасне кривима за учешће у нападима.

У замену би избегли смртну казну, уместо тога служивши доживотну казну без могућности условног отпуста.

Али дан пре рочишта, амерички федерални жалбени суд зауставио је читав процес да би размотрио захтев америчке владе да се одустане од те нагодбе, за коју је тврдила да би изазвала „непоправљиву" штету.

У јулу 2025. године, суд је формално одбацио нагодбу.

Није јасно шта ће се даље дешавати у случају.

Које су последице напада?

У годинама после напада, безбедност летења је значајно пооштрена широм света.

У Америци је основана Администрација за безбедност превоза (ТСА) да би појачала сигурност на аеродромима и у авионима.

Било је потребно више од осам месеци да се рашчисти „Нулта тачка“ - локација срушених Кула близнакиња.

На том месту сада су меморијални центар и музеј, а поново су никле зграде, само другачијег дизајна.

Погледајте и овај видео о нападу на Америку:

Са 541 метара, завршени централни део поставке, Светски трговински центар Један или Кула слободе, чак је и виши од оригиналне Северне куле, коју је заменила, а која је била висока 417 метара.

На реконструкцију Пентагона отишло је мало мање од годину дана, а запослени су се вратили у канцеларије у августу 2002. године.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk