Трампови изасланици састали се са Зеленским после разговора са Путином

Џаред Кушнер, зет америчког председника Доналда Трампа, специјални изасланик САД Стив Виткоф и редседник Украјине Владимир Зеленски

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Џаред Кушнер, зет америчког председника Доналда Трампа, специјални изасланик САД Стив Виткоф и редседник Украјине Владимир Зеленски
    • Аутор, Јарослав Лукив и Тоби Ман
  • Објављено
  • Време читања: 4 мин

Председник Украјине Владимир Зеленски одржао је у Кијеву први круг разговора са главним изасланицима америчког председника Доналда Трампа, Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером.

То је њихова прва посета Украјини од почетка руске инвазије пуног обима.

Зеленски је изјавио да очекује да се рат са Русијом настави током зиме.

Виткоф, који је седео преко пута украјинског председника, рекао је новинарима да је америчка делегација „охрабрена“ разговорима, описавши их као „суштинске“ и важне.

Кушнер је рекао да их је председник Трамп задужио да пронађу начин за окончање рата и „створе услове за дуготрајан и одржив мир“.

Уочи састанка, Зеленски је рекао да је Украјина спремна да разговара о томе како да се „приближи крај рата“.

Међутим, нагласио је да су за то потребне безбедносне гаранције, као и мир после рата који би очувао достојанство Украјине.

Разговори у Кијеву уследили су дан пошто су Виткоф и Кушнер у Москви разговарали са руским председником Владимиром Путином.

Детаљи разговора још нису познати, али су обе стране изнеле углавном позитивне оцене, без конкретних информација о томе шта је договорено.

Путин са Трамповим мировним изасланицима

Аутор фотографије, Reuters

Путинов саветник: Разговори били „конструктивни и изузетно отворени“

Владимир Путин

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, Владимир Путин, руски председник

Путинов саветник Јуриј Ушаков оценио је да су разговори били „конструктивни и изузетно отворени“.

„Разговори нису били ограничени само на размену ставова о решавању украјинске кризе, детаљно се разговарало и о економским питањима, као и о могућим великим руско-америчким пројектима од обостраног интереса“, рекао је Ушаков.

Током разговора било је речи и о „конкретним успесима руске војске на фронту“, као и да је констатовано да преговори морају да се баве „узроцима сукоба“, додао је.

Русија је у међувремену појачала нападе ракетама и дроновима на украјинске градове.

Ипак, руске копнене снаге током већег дела рата напредују веома споро, уз велике губитке.

Русија и даље контролише око петине украјинске територије, углавном области које је заузела 2022. године.

Кушнер и Виткоф су више пута путовали у Русију, али је због украјинског ваздушног простора, који је затворен од почетка руске инвазије у фебруару 2022. године, за сада нејасно како ће из Москве стићи до Кијева.

Разговори су уследили пошто су Русија и Украјина последњих месеци појачале ваздушне нападе.

Украјина наводи да тешко пресреће балистичке ракете због недостатка пројектила за противваздушну одбрану, док је Кијев нападе углавном усмерио на руску економску инфраструктуру, посебно на нафтна постројења.

Напад на шефа украјинске безбедности

Раније у петак, Зеленски је рекао да је руски дрон погодио канцеларију Олександра Поклада, шефа украјинске безбедносне службе СБУ, у Кијеву.

Поклад, према доступним информацијама, није повређен.

Зеленски је на друштвеним мрежама навео да је Покладу наложио да „адекватно“ одговори на напад.

У суботу су регионалне власти саопштиле да је четворо људи погинуло у руском нападу на град Камианске на југоистоку Украјине.

Олександр Ханжа, начелник Дњепропетровске регионалне војне управе, рекао је да је у нападу повређено још петоро.

Виткоф и Кушнер су више пута боравили у Русији, али не и у дипломатској посети Украјини у оквиру напора за окончање рата.

Зеленски је рекао да ће током посете америчких изасланика гарантовати безбедност руског ваздушног простора и позвао Москву да учини исто за Украјину.

Путин је у четвртак на међународном економском форуму рекао да „постоје шансе“ за постизање мировног споразума.

„Пре свега, Москва и Кијев морају да се договоре између себе“, рекао је Путин.

Међутим, Путин није показао спремност да одустане од максималистичких захтева, међу којима су и додатни територијални уступци Украјине.

Кијев и његови европски савезници више пута су одбацили Путинове услове, оцењујући да они практично представљају захтев за капитулацију.

Русија је у фебруару 2022. покренула инвазију пуног обима на Украјину и тренутно контролише око 20 одсто украјинске територије.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk